Korisne informacije i Zanimljivosti

Korisne informacije

Tačno vreme za Srbiju (Beograd, Novi Sad, Niš) je srednje evropska zona:

Pošto se Zemlja okrene oko sunca za 24 h, ceo svet je podeljen na 24 vremenske zone. Prva zona se nalazi oko meridijana Grinič (UTC+0), tj po 7,5 stepeni levo i desno od njega.

Zatim, krećemo se na istok, oko meridijana koji je na 15 stepeni ka nama je srednjoevropska zona ili CET, a vremenski standard za nju je (UTC+01:00 i letanja srednjeevropska zona UTC+02:00).

Istočno evropsko vreme ili UTC+02:00, a leti UTC+03:00 kome pripadaju Grčka, Bugarska i Turska i td. Ostale vremenske zone se dobijaju istom metodologijom na po 15 sepeni po celoj površini zemlje.

Pa na osnovu tačnog srednje evropskog vremena kome Srbija pripada možete podesiti vaše mobilne telefone, računare, kućne časovnike, ručne časovnike i td.

Napomenimo da po letnjem računanju vremena, vreme u Beogradu je za 2 sata ispred, a zimi tačno jedan sat ispred griničkog, tj. zapadno evropskog vremena, odnosno ovako:

Lokalno ili sistemsko vreme na Vašem računaru ili mobilnom telefonu:

Uporedite istočnoevropsko vreme sa vašim lokalnim i korigujte svoj sat. Onda refrešujte stranicu i videćete da li postoje odstupanja. Ponavljajte postupak dok ne usktaldite, tj. ne sinhronizujete časovnike u potpunosti.

Na kraju spomenimo i jedan praktični savet. Kada na primer putujemo na istok iz Srbije recimo u Bugarsku. Da bi smo sinhronizovali naše vreme sa Bugarskim, moramo dodati jedna sat, na primer 23 postaje 24 časova. Ako putujete na zapad onda uradite suprotno, oduzmite jedan sat. Ljudi obično često greše kada imaju izbor od samo dve mogućnosti. Trik za pamćenje izgleda ovako, ako ste na granici sa Bugarskom pred Novu godinu, možete prvo dočekati Novu u njoj, pa preći u Srbiju, pa proslaviti i ovde. Kako jurite ka Zapadu, Nova godina će za vama!

Tipovi satova

Satovi se mogu klasifikovati po načinu na koji pokazuju vreme i po načinu na koji mere vreme.

 Satovi po načinu pokazivanja vremena

 Analogni satovi

Analogni satovi pokazuju vreme kao ugao između dve kazaljke. Najčešće lice sata koristi fikni brojčanik i pokretne kazaljke. Obično ima kružnu skalu od 12 sati, koja služi i kao skala od 60 minuta, a često i kao skala od 60 sekundi. Prvi analogni sat je sunčani sat, koji neprestano prati sunce, registrujući vreme pomoću senke gnomona, indikatora.

 Digitalni satovi

Digitalni satovi pokazuju vreme kao brojeve. Na digitalnim satovima koriste se dva formata numeričkih displeja:

  • 24-časovna notacija sa satima od 00–23;
  • 12-časovna notacija sa AM/PM indikatorom, sa satima prikazanim kao 12AM, iza kojih slede 1AM–11AM, zatim 12PM, iza kojih slede 1PM–11PM (notacija koja se najčešće koristi u Sjedinjenim Državama).

Većina digitalnih satova koristi LCD ili LED displej; mada se koriste i druge tehnologije prikazivanja: (katodne cevi, nixie tubes, itd.). Posle resetovanja, zamene baterija ili gubitka energije, digitalni satovi bez mogućnisti čuvanja podataka ili ponovo počnu da mere vreme od 00:00, ili staju na 00:00, uz treptanje brojeva što je znak da vreme treba da se ponovo podesi.

 Zvučni satovi

Zbog potreba telefoniranja ili za slepe osobe, postoje satovi koji vreme pokazuju zvukom, ili govornim jezikom (npr: „Sada je tačno dvanaest sati i trideset pet minuta), ili zvučnim signalima (npr. broj udaraca zvona pokazuje koliko je sati u tom trenutku).

Tekstualni satovi

Tekstualni satovi pokazuju vreme vizuelno u formi jezika. Na primer, na engleskom, 12:35 može se prikazati kao „Twelve thirty-five“. Neke verzije ovih satova koriste mnogo približnije merenje, na primer, „Oko dvanaest i trideset“.

Satovi po načinu merenja vremena

Najveći broj satova je sagrađen oko neke vrste oscilatora, koji menja položaj u beskrajnom nizu periodičnih promena, koje omogućavaju trajnu i stabilnu referentnu frekvenciju. Periodi ovog oscilatora se broje i konvertuju u određeno vreme na satu.

  • Mehanički satovi koriste klatno kao oscilator, koji kontroliše rotaciju niza zupčanika koji mere vreme.
  • Kristalni satovi koriste elektronski kvarcni kristalni oscilator i delitelj frekvencija ili brojač. Većina kristalnih satova s baterijskim napajanjem koristi oscilator od 215 Hz = 32.768 kHz.
  • Atomski satovi koriste mikrotalasni oscilator (maser) podešen izmenama energije elemenata kao što su cezijum, rubidijum ili vodonik. Oni su najprecizniji satovi. Atomski satovi na cezijumu se danas koriste kao zvanični merioci jedinica vremena.
  • Električni satovi mere periode od 50 ili 60 herca naizmenične struje, čijom stabilnom prosečnom frekvencijom upravljaju posebne elektrane.
  • Radio satovi periodično aktiviraju ugrađeni radio prijemnik da bi automatski podesili vreme prema radio signalu. Radio signal obično generiše atomski sat u radio stanici.
  • Sunčani satovi koriste prividnu rotaciju Sunca oko Zemlje kao svoju referentnu oscilaciju.

Namena satova

Satova ima u kućama i kancelarijama, mali se nose na ruci; veliki se nalaze na javnim mestima, npr: na železničkim stanicama ili crkvama. Mali satovi se često nalaze u uglu kompjuterskih displeja ili na mobilnim telefonima.

Najvažnija namena sata nije uvek da „pokazuje“ vreme. On se koristi da „kontroliše“ ili upozorava na određene događaje, npr: alarmni sat, sat na video uređajima ili tempirana bomba.

Praktično svi računari zavise od tačnog vremenskog signala da bi se odvijali sinhronizovani procesi. Neki kompjuteri takođe pokazuju vreme i datum i služe kao alarmi, pokretači određenih procedura i događaja ili jednostavno pokazuju vreme.

Navigacija

Precizna navigacija brodova zavisi od sposobnosti merenja geografske širine i dužine. Geografsku širinu je relativno lako odrediti pomoću nebeske navigacije, ali merenje geografske dužine zahteva precizno merenje vremena. Ovo je bio jedan od glavnih razloga za razvoj preciznih mehaničkih satova. Prvi izuzetno precizan pomorski hronometar napravio je Džon Harison sredinom 18. veka. „Podnevni top“ u Kejptaunu još uvek pucnjem daje precizan signal koji omogućava brodovima da provere svoje hronometre.

Moderni satovi

Kvarcni satovi su pronađeni dvadesetih godina prošlog veka.

Digitalni sat je pronađen 1956.

Za one koji žele još po nešto da saznaju… 🙂

Istorija – Satovi nekad i sad

Časovnik ili sat je instrument za merenje vremena.

Najstariji nepotvrđeni izveštaji kazuju da je pronalazak mehaničkog sata pripisan papi Silvestru Drugom (999.-1003.). O mehaničkim satovima piše i Dante Aligijeri u ‘Božanstvenoj komediji’.

Razvoj mehaničkih satova počinje od 13. vijeka, proizvodnjom tornjevskih satova. Uzbuđenje zbog sata s klatnom privuklo je pažnju dizajnera koji su napravili razne oblike satova. Napravljeno je kućište za smještanje sata s klatnom. Engleski časovničar Viljem Klement je izmislio ovo kućište 1670. godine. Otprilike u isto vrijeme kućišta su počela da se izrađuju od drveta s licem od staklenog emajla.

Razvoj elektronike u 20. vijeku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme na ovim satovima mjerilo se na razne načine, npr. pomoću kvarcnih kristala ili raspadanjem radioaktivnih elemenata. Čak su i mehanički satovi napajani baterijama, čime je navijanje sata postalo suvišno. Međutim, mnogi se sjećaju i tog perioda kada se u određeno doba dana sat mora navijati, da bi mogao u slijedećih 24 sata obavljati svoju funkciju. Jedna od funkcija koja se koristila od pronalaska mehaničkih satova pa do danas je alarm.

Sat je jedan od najstarijih ljudskih pronalazaka.

U principu, potrebno je znati osnovne fizičke procese koji se ponavljaju s određenom učestalošću, kao i način da se izmeri koliko taj proces traje. Kao što se godišnja doba i faze meseca mogu iskoristiti za merenje protka određenih dužih perioda vremena, tako se i kraći periodi mogu koristiti za merenje sati i minuta. Sunčani sat, koji meri vreme dana pomoću smera senke koju baca određeni predmet osvetljen suncem, bio je dobro poznat u drevnim vremenima. Kandila i štapići tamjana koji gore predvidivom brzinom takođe su korišćeni kao satovi. Peščani satovi merili su vreme prolaskom sitnog peska kroz uzani otvor na staklenoj posudi.

Istoričar Vitruvije izveštava da su stari Egipćani koristili klepsidru, vremenski mehanizam koji radi na vodu. Iistoričari se ne slažu o poreklu „Antikitera mehanizma“ (satnog mehanizma pronađenog kraj grčkog ostrva Antikitera, za koji se veruje da potiče iz 87. pne.) ali se smatra da je to bio rani mehanički sat. Do 9. veka pne. mehanički satovi nisu imali uspinjač. Postoji beleška da je 1176. u katedrali Sens instaliran „orolog“ (od grkih reči hora, sat, i legein, govoriti) – reč koja se u Francuskoj još upotrebljava za velike satove. Ova reč navela je naučnike da varuju da ovi satovi na kulama nisu imali kazaljke i brojčanike, već su „govorili“ vreme zvučnim signalima kao što su zvona.

Prvi prilično tačni satovi su satovi na tornjevima iz 13. veka izrađeni za kaluđere u Severnoj Italiji (a možda su ih oni i napravili). Korišćeni su da objavljuju „kanonske sate“ u intervalima između molitvi. „Kanonski satovi“ su se razlikovali po dužini vremena, i menjali su se s promenama izlaska i zalaska sunca.

Smatra se da je prvi sat sa zvučnim obrojavanjem sati izumeo Čang Jeong-Sil, glavni inženjer Koreje, za vreme kralja Džoseona. Nazvan je Chagyongru, što na korejskom znači „sat s odbrojavanjem“.

Najraniji stoni satovi koji su preživeli do danas su satovi iz sredine 16. veka iz metalurških gradova Nirnberga i Augzburga. Ovi satovi imali su samo jednu kazaljku. Brojač sati je bio podeljen na četiri jednaka dela, tako da je sat mogao da pokazuje vreme od 15 minuta.

Sat na Big Benu, London, Engleska. Osoba visoka 5 stopa i 4 inča (1,63 m) koja pokazuje oznaku za 6 sati ubačena je u sliku u prirodnoj veličini. Kazaljka za sate je duga 9 stopa (2,7 m) a kazaljka za minute 14 stopa (4,3 m)

Sledeći značajan razvoj u preciznosti javio se 1657. s pronalaskom sata s klatnom. Još ranije je Galilej imao ideju da iskoristi njihajuće klatno za pokretanje satnog mehanizma. Kristijan Hajgens se, međutim, obično smatra za pronalazača. On je napravio matematičku formulu odnosa dužine klatna i vremena (99,38 cm ili 39,13 inča za jednu sekundu vremena) i dao da se prvi takav sat napravi. Engleski sajdžija Viljem Klement je 1670. napravio „uspinjač sa sidrom“, za razliku od Hajgensovog „uspinjača sa krunom“. Za nepunu generaciju dodate su i kazaljke za minute i sekunde.

Uzbuđenje zbog sata s klatnom privuklo je pažnju dizajnera koji su napravili razne oblike satova. Napravljeno je kućište za smeštanje sata s klatnom. Engleski sajdžija Viljem Klement je izmislio ovo kućište 1670. Otprilike u isto vreme kućišta su počela da se izrađuju od drveta s licem od staklenog emajla. Eli Teri je 17. novembra 1797. prvi patentirao sat. On je poznat kao osnovač američke industrije satova.

Razvoj elektronike u 20. veku doveo je do satova bez ikakvog satnog mehanizma. Vreme na ovim satovima merilo se na razne načine, na primer pomoću kvarcnih kristala ili raspadanjem radioaktivnih elemenata. Čak su i mehanički satovi napajani baterijama, čime je navijanje sata postalo suvišno.